О књизи: 2006 / "Црквени милитант никада није имао паладина ревноснијег од овог темплара од пера, чија је смела критика стални крсташки поход... Чини се да се француски језик никада раније није уздигао до тако арогантне парадоксалности. Ова фузија грубости са софистицираношћу, насиља са деликатношћу, горчине са префињеношћу подсећа на она врачарска пића која су се правила од цвећа и змијског отрова, од крви тигрице и дивљег меда. Ове речи П. де Саинт-Вицтора запањујуће тачно карактеришу личност и дело Жила Барбеа д'Оревилија (1808–1889), а овај том изабраних дела овог једног од најнеобичнијих француских писаца 19. века, састављен од призната ремек-дела као што су роман „Размажени“ (1854), збирка прича „Они од ђавола“ (1873) и прича „Прича која нема ни име“ (1882) најбоља су потврда тога. . Барбет, који никада није крио своје ројалистичке ставове, кога је Реми де Гурмон (1858–1915) у свом есеју који отвара књигу назвао „скривеним класиком“ и укључен у „клан оних који презиру врлину и ругају се филистичком разуму“, више пута је оптужен неморализма - након његовог објављивања „Они од ђавола“ чак је покренуо тужбу против њега на захтев републичке штампе, али су се његовом контроверзном делу дивили колеге писци разних праваца. „Барбет д'Оревили не ризикује да постане популаран писац“, писао је М. Волошин, „јер да бисте га волели, морате достићи онај степен свести када почнете да волите човека само због непомирљивости противречности које спојени су у њему, за ширину замаха клатна, за величанствену удаљеност смрзнутих стубова његове душе“, а ипак се уредници надају да ће истински љубитељи француског романтизма и симболике моћи да цене ову филигранску прозу, вешто преведен од М. и Е. Кожевников и опремљен опсежним белешкама.